Selfidiotizam

60

Teško je i zamisliti koliko se zbunjeno pre nekoliko dana osetio Seif Eldin Mustafa, otmičar aviona kompanije „EgyptAir”, u trenutku kada mu je prišao jedan od njegovih talaca, izvesni mladić po imenu Ben Ines, i zamolio ga da naprave selfi. Nekoliko trenutaka kasnije nastala je fotografija koju je sam autor oduševljeno proglasio najboljim selfijem ikada napravljenim.

Mnogi mediji su se nedugo zatim sitničavo prihvatili analiziranja selfi elemenata pomenute fotografije, zaključujući da se tu zapravo ne radi o selfiju već o običnoj fotografiji pošto sliku nije napravio sam Ines. Međutim, teško je oteti se utisku da je pomenuta fotografija sve, samo nije obična.

Pre svega, usko gledano, selfi zaista nastaje kada osoba sama sebe uslika, dakle kad je glavni objekat fotografije istovremeno i njen autor. Međutim, suština selfija kao fenomena nije u tome ko je pritisnuo dugme na foto-aparatu, već u nameri autora i kompoziciji same fotografije. Drugim rečima, ako neko ima za cilj da sebe postavi u centar događaja koji želi da ovekoveči, stavljajući sve ostale objekte u funkciju samog sebe, onda je to selfi, bez obzira na to ko je napravio fotografiju.

No, to je najmanje važno pitanje koje je ovaj događaj pokrenuo. Mnogo važnije jeste ono koje se odnosi na motive mladog Britanca da uopšte zamoli otmičara opasanog eksplozivom (kasnije se ispostavilo da je lažan) da načine pomenutu fotografiju. Drugačije rečeno, šta je to što nagoni sve veći broj mladih da u situacijama opasnim po život, umesto za zaklonom, posegnu za kamerama svojih mobilnih telefona. I to, ponekad, samo zarad još jednog selfija.

Odgovor na ovo pitanje možemo potražiti ako pogledamo decu oko sebe i konstatujemo na koji način stiču iskustva o svetu koji ih okružuje. S jedne strane, praktično od dana kada se rode većina roditelja, svesno ili nesvesno, socijalizaciju svoje dece prepušta ekranima koji ih okružuju. Putem velikih ekrana hrane ih medijskim sadržajima niskog kvaliteta, a putem malih mobilnih ekrana aplikacijama i igricama u kojima su deca neprikosnoveni režiseri događaja. Ali tu se njihova izloženost ekranima ne završava. Svaki njihov osmeh, korak, rođendan, polazak u vrtić i školu, letovanje i zimovanje, plivanje i grudvanje studiozno beleži oko roditeljske kamere, nesvesno ih učeći da samo ono što je zabeleženo i emitovano postaje realno a sve ostalo nestaje u večnom zaboravu. Prepuštajući tehnološkim spravama da beleže sekvence njihovih života i prenoseći takav model spoznaje stvarnosti na svoju decu, roditelji ih lišavaju mogućnosti da razviju sposobnost poimanja života u svojoj integralnoj formi. Tako životi naše dece postaju fragmentirani, iscepkani na hiljade komadića pohranjenih u bezbrojnim folderima koje će retko ko otvarati, a niko neće biti u stanju da spoji u celinu impresija utisnutih u njihovo sećanje.

Konstantna izloženost različitim sadržajima koji se emituju preko velikih i malih mobilnih ekrana, događaja koji su sami režirali ili onih koji su kreirali drugi, sve više ukida sposobnost mladih da očuvaju distancu između fikcije i realnosti. Naviknuti da konzumiraju život kroz velike i male ekrane, sve više mladih zapravo ispoljava svoje iskustvo i počinje da ga doživljava kao svako drugo kamerom zabeleženo iskustvo. Oni su naučeni da se jedino kroz oko kamere mogu nositi sa svetom koji ih okružuje.

Usvajajući bodrijarovsku logiku koju im prenose stariji da je istinito samo ono što su mediji prikazali, tek činom emitovanja njihovi doživljaji postaju stvarni. Otmica se nije desila niti sam ja bio talac dok se nisam uslikao sa otmičarem i iskomunicirao taj vešto izrežirani isečak svog života putem ekrana mobilnih telefona mojih prijatelja. Zbog toga mladi danas masovno napuštaju „Fejsbuk” migrirajući na „Instagram”, onlajn platformu koja se zasniva isključivo na objavljivanju fotografija. To je mesto konačne potvrde njihove egzistencije u ekranizovanom društvu, mesto gde Gofmanova pola veka stara metafora da smo svi mi igrači uloga na pozornici života – biva verifikovana u svojoj najogoljenijoj formi.

(Politika.rs)

OSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime