Slučajevi ptičije ili kokošije gripe mogući u regionu i BiH

22

Kancelarija za veterinarstvo BiH je proteklih dana obavjestila sve nadležne institucije u entitetima i Distriktu Brčko, te kantonima Federacije, o pojavi visokopatogene influence ptica u državama Istočne Evrope, s mogućnošću da se ona uskoro pojavi u susjednim državama ili i u samoj BiH.

„Ptičija ili kokošija gripa (avijarna influenca A.I. – klasična kuga peradi) prijavljena je u Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Ukrajini, te postoji opravdana sumnja da će se tokom narednih sedmica širiti i ka ostatku Evrope“, navodi se u informaciji koju objavljuje Institut za zdravlje i sigurnost hrane Zenica.

Zbog navedenog, iz ovog Instituta preporučuju vlasnicima farmi peradi da pooštre biosigurnosne mjere na farmama (dezinfekcione barijere, korištenje zaštitne radne odjeće-maske za zaposlene na farmama, pojačanu kontrolu ulaza u objekte, ličnu higijena zaposlenih i sprečavanje kontakta divlje sa domaćom peradi).

Avijarna influenca je virusna akutna bolest domaćih i divljih ptica, veoma rijetko sisara, a pod određenim uslovima može da oboli i čovjek. Bolest kod peradi može da ima blaži tok u vidu blagih respiratornih infekcija i pada nosivost jaja ili maligni tok u vidu respiratornih poremećaja, prestanka nosivosti, gastrointestinalnim i nervnim poremećajima i naglim uginućima ptica u visokom procentu.

Glavni izvori infekcije za domaće kokoške i ćurke su divlja plovna/vodena perad koja su i prirodni rezervoar virusa, a same ne pokazuju simptome bolesti. Ovi nisko patogeni virusi iz rezervoara prelaze na jako osetljive vrste domaće peradi, kod njih prouzrokuju pojavu blagih simptoma, te kroz niz prenošenja u novim domaćinima virus gripe mutira i može da pojača svoju patogenost te postane visoko patogen.

Čovjek takođe može biti potencijalni domaćin za viruse ptičije gripe.

U Agenciji za hranu kažu da meso i proizvodi od peradi s kojima se ispravno rukuje i dobro se termički obrađuju, ne predstavljaju opasnost za ljudsko zdravlje. Pridržavanje dobre higijenske prakse uključuje pranje ruku toplom vodom i sapunom najmanje 20 sekundi prije i poslije pripreme hrane, izbjegavanje unakrsne kontaminacije odvajanjem sirovog mesa i proizvoda od ostale hrane, pranje opreme i površina za pripremu hrane s vrućom vodom i deterdžentom, tj. upotrebom uobičajenih sredstava za higijenu domaćinstva i dezinficijensa. Temperatura termičke obrade peradi pri kuvanju treba biti iznad 75ºC, a pri pečenju minimalno 180ºC.